I zvanično zemlja sa najnižom nadmorskom visinom na svetu. Na Maldivima 80 odsto od 1.200 ostrva nije više od jednog metra nadmorske visine. Nije potrebno biti genije i shvatiti da su ova ostrva, zbog povećanja nivoa mora i te kako ugrožena, te da ih uskoro neće biti. Stvar je toliko ozbiljna da je predsednik već najavio kako će se otkupljivati zemlja u drugim državama kako bi stanovnici ostrva koje će more progutati imati gde da stanuju.
Veliki koralni greben
Ovo je bez sumnje najfascinantniji koralni greben na svetu, a nalazi se blizu australijske obale. Zbog zagađenja okeana, vremenskih neprilika, i sve toplije temperature vode, više od polovine Velikog grebena je već nestalo i to u poslednje tri decenije. Procenjuje se da će, ukoliko se globalno zagrevanje i zagađenje nastave, ovaj prelepi greben nestati do 2030. godine.
Venecija
"Vodeni grad" u Italiji predstavlja jednu celu istorijsku epohu i važi za najromantičnije mesto na svetu. Mnogo ljudi se pita koliko je vremena ostalo Veneciji, s obzirom da izveštaji kažu da grad tone pet puta brže nego ranije. Usled porasta nivoa mora, kao i prevelikog broja turista koji posećuju ovaj grad, situacija deluje još alarmantnija.
Madagaskar
Četvrto najveće ostrvo na svetu, Madagaskar je dom jedne od najbogatijih i najraznovrsnijih vrsta flore i faune, poput velikih prašuma, prepunih retkih vrsta mungosa i lemura. Ipak, ekosistem se svakodnevno uništava sečom, spaljivanjem i zagađenjem. Ukoliko se ne preduzmu ozbiljni koraci za spas ovog prirodnog bogatstva, prašume i životinjske vrste nestaće u roku od 35 godina.
Mrtvo more
Sa procentom soli od neverovatnih 33,7, Mrtvo more je najslanije na svetu, čak 8,6 puta više nego okeani. U poslednjih 40 godina ovo jezero se smanjilo na trećinu svoje prvobitne veličine. S obzirom da jedini izvor vode u Mrtvo more dolazi iz reke Jordan, očekuje se da će nestati za 50 godina.
Nacionalni park Glečer
U 19. veku ovaj Nacionalni park u Montani imao je preko 150 glečera na zapanjujućoj površini od 24 hiljade kvadratnih kilometara zaštićenog zemljišta. Podaci iz parka govore da je 2010. godine bilo svega 25 aktivnih glečera, a naučnici predviđaju da će do 2020. godine i oni nestati, a zajedno sa njima i brojne životnjske vrste koje zavise od hladnoće.
Galapagos
Nekada jedno od najizolovanijih ostrva sa neopisivom lepotom, Galapagos danas ima rast broja turista od 12 procenata na godišnjem nivou. Sa sve većim brojem hotela i restorana i samim tim većim brojem vozila koja jezde putevima i povećavaju zagađenje, ovo prirodno čudo Ekvadora polako, ali sigurno nestaje. Zahvaljujući ljudskom faktoru pet procenata jedinstvenih životinjskih vrsta je već nestalo.
Basen Konga
Basen u afričkoj državi Kongo je druga po veličina prašuma na svetu, sa površinom od oko dva miliona kvadratnih kilometara. Ova prašuma zaslužna je za 40 posto kiseonika na Zemlji, uz vitalne izvore hrane, lekova i minerala za "lokalno" stanovništvo. Prema izveštaju UN, dve trećine ovog basena moglo bi da nestane do 2040. godine. Godišnje nestaje 10 miliona ari prašume usled rudarstva, ilegalne seče stabala, kao i sukoba između raznih gerilskih grupa u kojima, pored ljudi, naviše strada upravo priroda.
Ledena polja Patagonije
Posle Antarktika i Grenlanda, ledena polja u Patagoniji, u Čileu, najveća su na svetu. Ipak, zahvaljujući globalnom zagrevanju, njihovo nestajanje odvija se šokantno brzim tempom. Prema naučnim istraživanjima, čak 90 procenata ledenih glečera topi se sto puta brže nego bilo kada u protekla tri veka. Samo u poslednjih pet godina, nestalo je preko 10 glečerskih jezera.
