Fizička aktivnost može da bude od velike koristi u lečenju simptoma depresije, ali i u prevenciji ovog poremećaja. Iako lagana šetnja ili umereno vežbanje ne zvuči kao lek, istraživači tvrde da dugoročna fizička aktivnost u dobroj meri može da zameni antidepresive. Prema nekim procenama, od depresivnih poremećaja pati svaka deseta odrasla osoba.
Loše raspoloženje, problemi sa spavanjem i izražena nesanica, konstantna tuga, premalo ili previše sna, preveliki umor, izuzetno nisko samopouzdanje, malodušnost, bezvoljnost, pa čak i suicidalne misli, samo su neki od simptoma depresije. Na depresiju niko nije imun, javlja se i kod adolescenata, a u starijem dobu se čak smatra normalnim pratiocem starenja. Nekoliko studija sprovedenih u poslednjoj deceniji dalo je istovetne zaključke - simptomi depresije mogu da se ublaže fizičkom aktivnošću najmanje tri puta nedeljno u trajanju od minimum jednog sata. Naime, tokom treninga dolazi do otpuštanja endorfina, hormona koji predstavlja "prirodnu drogu" i koji izaziva dobro raspoloženje.
Kada ste fizički aktivni, vaše telo otpušta endorfine, koji reaguju sa receptorima u mozgu koji utiču na doživljaj bola. Endorfini su istovremeno okidač za pozitivna osećanja i smirenost poput morfina. Deluju u mozgu i kičmenoj moždini i drugim delovima tela. Neuronski receptori koje endorfini izazivaju su isti oni na koje deluju i lekovi protiv bolova. Ali, za razliku od morfijuma ili antidepresiva, lučenje endorfina ne izaziva zavisnost. Ipak, naučnici priznaju da ne poznaju do kraja mehanizme kojima fizička aktivnost pomaže u suzbijanju depresivnih tegoba, a neki tvrde da striktna povezanost zapravo nije dokazana. Tim istraživača,sa Instituta za dečje zdravlje UCLA Univerziteta u Britaniji zaključio je da istraživanja prethodnih godina pokazuju između ostalog da veza između vežbanja i lečenja depresije ima niz ograničenja, kao i da su neke od studija na ovu temu dale kontradiktorne rezultate.
Pre svega, uočeno je da u opštoj populaciji odraslih osoba, upravo su oni sa depresivnim simptomima najmanje voljni da vežbaju u poređenju sa zdravim pojedincima. Zato se postavlja pitanje, ako ne možete depresivnu osobu da navedete da ode kod lekara i potraži pomoć na koji način ćete tu osobu ubediti da vežba? S druge strane, neka istraživanja idu dotle da sugerišu da je fizička aktivnost najefikasnija za suzbijanje simptoma depresije. Jedno takvo istraživanje su sprovela četiri univerziteta u Americi na pacijentima koji pate od teške depresije. Ispitivanje je obuhvatilo četiri meseca lečenja i šest meseci praćenja pacijenata. Bolesnici su podeljeni u tri grupe, od kojih je jedna dobijala klasične lekove za depresiju, druga je bila podvrgnuta redovnim fizičkim vežbama, a treća grupa pacijenata je lečena kombinacijom lekova i vežbanja. Rezultati su pokazali da je fizička aktivnost najefikasnija terapija - ne samo da je najveći procenat pacijenata iz te grupe izlečen, već je i procenat ponovo obolelih bio najmanji.
Ono na čemu lekari insistiraju u poslednje vreme je korišćenje redovne fizičke aktivnosti kao prevencije depresije. Procene iz raznih istraživanja govore da bi, ukoliko vežba tri puta nedeljno, rizik za odraslu osobu da oboli od depresije mogao da bude čak i do 20 odsto manji, bez obzira na druge faktore. Istraživači su analizirali 11.135 ispitanika rođenih 1958. godine. Pratili su ih u uzrastu od 23, 33, 42 i 50 godina. Oni su sami izveštavali o nivou fizičkih aktivnosti, dok su simptome depresije ispitivali preko upitnika koji meri psihološku uznemirenost. Uporedni podaci su pokazali da je podizanje nivoa fizičke aktivnosti od nula do tri puta nedeljno smanjilo rizik i do 20 odsto. Svaki dodatni termin vežbanja dodatno je umanjivao rizik za šest odsto.
Komentarišući ove nalaze, jedan od autora studije kaže - kada bi svako bio fizički aktivan barem tri puta nedeljno, ne samo da bi smanjio rizik i incidencu depresije, već i drugih bolesti poput gojaznosti, srčanih oboljenja, dijabetesa, nesanice…
