Priča ispod nije sladunjava i nije izmišljena – naprotiv, gorka je i istoriji dobro poznata. Ovaj detalj inače krvavih ratova zbio se u jugoistočnoj Evropi sredinom 18. veka. Tačno vreme i tačno mesto događaja potražite, ako vas zanima. Kada vas ubace u sledeći rat ili ga sami priželjkujete i izazovete – setite se ove priče, možda su vaši pradedovi baš bili akteri.
I bi noć i dođe dan kada se dve vojske sukobiše. Pred zoru sutrašnjeg dana, kako pravila nalažu, pobednička vojska poče šenluk. Pobeđeni predvodnik poraženih bi izveden pred predvodnika pobedioca. Izaberi način smrti, reče mu pobednik. Moja smrt će biti časna kao ratnika mojih, koji poginuše od oružja ratnika tvojih, ali znaj da nisam preživeo tek tako, nisam mogao da umrem u boju i pored želje dok gledah kako ginu ratnici moji, jer imam obavezu koja je vredna života.
Kukavica, ubij! prolomi se sa svih strana.
Kakva je to obaveza tvoja vredna života, upita pobednik.
U toku samoga boja stigla mi je obavest da je jedan od mojih roditelja na samrti i želja mu je poslednja da me vidi. Nije to uticalo na tok bitke, sam si svedok da sam se borio časno kao i moji ratnici. Ne tražim od tebe milost, pridružiću se mojim izginulim ratnicima, tražim od tebe tri dana života da obiđem roditelja i vraćam se da mi presudiš.
Gromoglasan smeh zaguši njegove poslednje reči.
Kukavica, kukavica, da čerečimo jadnika! razlamalo se.
Reči pobeđenog izazvaše osmeh i na licu pobednika i ovaj mu se obrati ovako-
Junače, daću ti tri dana života ako nađeš među ratnicima mojim, baš ovima koji ti se smeju, jednog koji će da garantuje svojim životom za tebe. Ako se ti ne vratiš za tri dana pogubiću svojeg ratnika, pa makar bio među najboljima što imam.
Nije teško izabrati, reče poraženi i upre prstom.
Vojniče, priđi, reče pobednik.
Smeh i podrugljive reči prestadoše dok se pokazani vojnik pokaza svom vođi.
Čuo si šta ovaj reče?
Čuo.
Ti si moj dobar i hrabar vojnik, slažeš li se da ga pustimo, a da tvoj život bude zalog za njegov?
Slažem se, neka njegova reč da će se vratiti za tri dana bude moja i neka moj život bude ugašen ako tako ne bude.
Predvodniku pobednika ovo baš ne bi milo, jer to zbilja beše jedan od njegovih najboljih ratnika, ali nemadoše kud i reče – dajte mu konja, pokazavši na pobeđenog, a ovog bacite u lance, mahnuvši rukom prema svom ratniku.
Zakazanog, trećeg dana, nije bilo veselja u logoru pobednika. Vođa pobednika beše tmurnog raspoloženja, jer je pustio neprijatelja, a moraće da ubije jednog od svojih najboljih ratnika pošto tako nalagaše čast. Ratnik beše izveden u lancima i po odluci beše mu dodeljena časna smrt - probadanjem srca, zbog ranijih junačkih dela i iskazivanja hrabrosti.
Vođa pobednika nemaše mira i protiv svih pravila izađe pred osuđenog i upita –
Da li je onaj ratnik tvoj rođak, kada gineš za njega? Ne bi to bilo čudno jer naše vojske su izmešane i dešavalo se da brat protiv brata vojuje.
Ne. Onog čoveka sam prvi put u životu video.
Zašto si onda založio svoj život zbog njega?
Jer je govorio o roditelju na samrti. Siroče sam od malena i valjda baš zbog toga znam kada neko priča o roditeljima da li laže. Onaj ratnik je govorio istinu.
Tišina je bila takva da se čuo bat koraka vođe prema svom šatoru kao potmula grmljavina. Nije izdao naređenje za pogubljenje ni kada je sunce upadljivo krenulo prema zapadu. Nije ni čuo žamor u logoru ni kada je sumrak osvajao bojište, a žamor je izazvao bubnjajući topot kopita u daljini.
Stigao je, kratko mu reče posilni.
Nije pitao ko, već je istrčao ispred i rekao – Stigao si.
Jesam.
Kasniš, mogao sam ubiti najboljeg među nama.
Nisi ga ubio.
Ne, ne vezujte ga u lance, oštro reče vođa pobednika, dovedite ga bliže meni, pa upita -
Zašto si baš njega izabrao?
Sunce mi ga pokazalo, svetlost je udarala toliko u njega da sam znao da neće umreti umesto mene.
Treba li vam kraj priče? Da nešto nacrtam?
GER DUG
