Znam, misli mu odzvanjaše jasno, da kažu da sam loš lovac. Teraju šegu na moj račun. Pokazaću im, ova ogromna šuma je kao stvorena za vrsnog lovca kakav sam ja. Ogromna šuma je, kao što rekosmo, šumarak. Šumarak gde je seoska čobanica obično zadržavala i odmarala svoje ovce i krave nakon ispaše. Bilo je hladno i slana se hvatala za travu na pomenutoj rosnoj livadi dok je narandžasti sjaj provirivao sa istočnog svoda. Ako sam lovac i ratnik sam, razmišljaše junak ove priče dok mu misli već odzvanjaše sasvim glasno. Sada samo čekati i ulov je moj. Zbilja, nije došlo ni podne od tri sata zore, slana se još zadržala u plitkim udolinama šumarka, kada zatitra srce lovca. Uh, bokte, kakva je ovo krava, grleno već istiskivaše lovac svoje misli dok je drhtavo nišanio plen. Zar je to muškost, nišaniti i ubijati nevine iz zasede, upita ga „krava“. Trčao je prema potoku što je graničio livadu i šumarak i pade baš pred čobanicu koja ga širom otvorenih očiju upita što joj plaši stado. Nisam hteo, izbezumljeno odgovori i potrča dalje naletevši na predsednika lovačkog udruženja. Tvoja je ovo puška? Nije, pustite me, proganja me opasan zec.
GER DUG
