Imanuel Kant, dovoljno je reći, pa da se pomisli na najvećeg filozofa svih vremena. Ipak, nezahvalno je prema ostalim velikim umovim izabrati jednog, pa ćemo reći samo da je Kant rodonačelnik (klasičnog) nemačkog idealizma.
Kant pretpostavlja da je transendentalna* estetika nauka koja se bavi apriornim** formama opažanja. Pojam je (nekima) nejasan i nećemo ulaziti u dublje pojašnjavanje.
Jednostavno: Kantovo filozofsko gledište je doprinos shvatanju vremena i prostora – još jednostavnije to znači da znate gde je nebo, a gde zemlja, ali niko vas tome nije naučio, nego ste tu opažajnu sposobnost urođeno dobili. Bez svesnosti o toj sposobnosti noge bi vam i dalje bile na zemlji, a glava na nebesima, ali bi vam svet bio zbrkan. To je spoznaja bez iskustva.
OVDE možete pročitati najvažniju od tri Kritike Imanuela Kanta (Kritika praktičkog uma). Sam pojam kritika za Kanta znači – granica, mogućnost. On ne kritikuje praktički um u pravom smislu reči, nego iznosi teoriju o tome gde su njegove granice, šta je on i šta može. (Na um misli).
*Transcendentalno je pojam koji je najviše upotrebljavao Imanuel Kant i njime označavao ono što se odnosi na **apriorne uslove svakog iskustva, što omogućuje ljudsku spoznaju.
**Apriorno ( a priori) se u filozofiji koristi kao atribut za mišljenje o nekom stavu koji nije iskustveno doživljen i empirijski proveren.
Kant je rođen u Kenigzbergu, nekad Prusija (Preußen), danas Rusija (Росси́я) i obeležio je zapadnu filozofijsku epohu 18. veka.
