Index librorum prohibitorum
Index Librorum Prohibitorum (Spisak zabranjenih knjiga) je bio spisak publikacija koje je Katolička crkva zabranila. Ukinut je tek 1966. godine.
Prvu verziju spiska je objavio papa Pavle IV 1559. godine. Proklamovani cilj spiska je bio da zaštiti veru i moral vernika, sprečavajući čitanje nemoralnih knjiga ili knjiga koje sadrže teološke greške, a na tom spisku našli su se i naučni radovi vodećih astronoma poput Johana Keplera. Razna izdanja su takođe sadržala i crkvena pravila koja su se ticala čitanja, prodavanja i cenzure knjiga. Rukopisi koji su prošli inspekciju službenih čitača su bili štampani sa natpisom Nihil Obstat (ništa ne zabranjuje) ili Imprimatur (neka bude štampano) na naslovnoj strani. Danas se neki od naučnih radova koji su bili na spisku zabranjenih knjiga redovno koriste u nastavi na katoličkim univerzitetima širom sveta. Đordanu Brunu, čiji su radovi bili na spisku, podignut je spomenik u Rimu na mestu gde je živ spaljen na lomači.
Međutim, postoje još uvek zabranjene knjige, a razlozi zabrane su razni. Nisu utemeljeni na zdravom razumu, već su vođeni određenim ideološkim pobudama ili religijskim dogmama. Pogledajte (samo mali deo) koje su knjige zabranjene u raznim delovima sveta i zašto:
Oldos Haksli: "Vrli novi svet"
Ovaj roman je 1932. godine zabranjen u Irskoj zbog "promiskuitetnog sadržaja", a nekoliko američkih država je pokušalo da ga zabrani zbog "negativnih tema".
Den Braun: "Da Vinčijev kod"
Jedan od najprodavanijih krimi-romana na svetu zabranjen je u Libanu 2004. godine jer se smatralo da je "uvredljiv za hrišćanstvo".
Ana Frank: "Dnevnik Ane Frank"
Knjiga o preživljavanju Ane Frank zabranjena je u Libanu zbog pozitivnog prikazivanja Izraela, a osim toga zabranjena je i 2010. godine u jednoj srednjoj školi u Virdžiniji zbog "seksualne eksplicitnosti" i "homoseksualnih tema".
Bil Martin Jr.: "Mrki medved, mrki medved, šta vidite"?
Ova je dečja knjiga zabranjena u Teksasu 2010. godine od strane državnog edukacijskog odbora. Autor je zamenjen za marksističkog teoretičara istog imena.
Džon Štajnbek: "Plodovi gneva"
Najcenjeniji roman američkog pisca razbesneo je mase zbog opisa ruralne sirotinje. Bio je zabranjen u raznim delovima SAD-a, uključujući Kanzas i Kaliforniju.
Džordž Orvel: "Životinjska farma"
Orvelov roman je zabranjen u SAD-u, nakon što je tamo izdat 1945. godine, zbog kritikovanja Sovjetskog Saveza, a 2002. godine zabranili su ga i Ujedinjeni Arapski Emirati zbog opisa svinja, a koji su se kosili s islamskim viđenjem ovih životinja.
Luis Karol: "Alisa u zemlji čuda"
U raznim delovima Kine, ova knjiga je zabranjena 1931. godine, jer su se u njoj nalazile životinje koje govore. Vlasti su se bojale da će deca početi da se ponašaju prema životinjama kao prema ljudima.
Martin Henford: "Gde je Valdo"?
Početkom '90-ih godina prošlog veka knjiga "Gde je Valdo?" je uklonjena iz knjižara u nekim američkim školama zbog delimično vidljive gole žene u pozadini na naslovnoj ilustraciji.
Salman Rušdi: "Sotonski stihovi"
Knjiga ovog indijskog autora je izazvala haos širom sveta zbog odnosa prema islamu. Da su vas ulovili da je čitate u Venecueli, mogli ste da budete kažnjeni sa 15 meseci zatvora. I da se hvalite posle kako ste se lako izvukli. Naime, u islamskom svetu preti smrtna kazna za čitaoce te knjige.
Rečnici
Rečnici Meriam Vebster i Amerikan Heritedž su zabranjeni u nekim američkim školama jer određene reči u njima nisu "primerene za sve uzraste".
