Najmisterioznija knjiga na svetu, Vojnićev rukopis, ilustrovano je delo nepoznatog autora, napisano nepoznatim jezikom, koji do danas nisu uspeli dešifrovati ni najbolji kriptografi, uključujući i vojne. Delo izaziva veliko zanimanje od 1912. godine kada ga je Vilfrid Vojnić, trgovac retkim knjigama, otkrio u jednom italijanskom jezuitskom samostanu.
Rukopis od 230 stranica pisan je ptičjim perom, s leve strane na desnu, abecedom od 20-ak znakova. Analiza kvaliteta rukopisa pokazala je da je autor pisao s lakoćom, što znači da je dobro vladao neobičnim slovima. Iako su uzorci, dužina reči i kombinacije simbola slični onima u postojećim jezicima, neka istraživanja pobudila su sumnje da tekst možda nema nikakvog smisla te da bi delo moglo biti lukava prevara. U istraživanju univerziteta u Mančesteru tekst je analiziran novom metodom. Umesto da traga za uzorcima u samim rečima, ta tehnika traži globalne uzorke u učestalosti i nizanju reči koje bi mogle ukazivati na određeno značenje.
Ova metoda koristi formulu koja traži entropiju svakog termina, odnosno meri ravnomernost njegovog razmeštaja. Stručnjaci su odredili entropiju svakog termina u originalom tekstu kao i u izmešanoj verziji. Razlika između dve entropije pomnožena s učestalošću reči daje meru sadržaja informacije. Metoda uvažava činjenicu da će se reči koje su osobito važne pojavljivati učestalije. Istovremeno ona razlikuje one koje sadrže malo informacija poput da ili i, koje će biti razasute ravnomerno po celom tekstu od reči koje sadrže puno informacija kao što je primer jezik, koje se mogu pojaviti samo u delovima koji se bave upravo tom temom.
Kada je metoda primenjena na Vojnićev rukopis izdvojila je nekoliko reči visoke entropije koje su karakteristične za različite delove rukopisa. Otkriveno je da su reči visoke entropije u delovima koji su ilustrovani biljkama, odnosno koji se najverovatnije bave botanikom ili lekovima, češće međusobno povezane nego što su povezane s onima iz drugih delova knjige koje bi se mogle baviti astrologijom, biologijom i receptima.
Nova tehnika takođe meri optimalan način okupljanja reči kako bi se povećala njihova informacijska vrednost. U novelama ili člancima koji se bave određenom tematikom grozdovi povezanih termina visoke entropije prilično su veliki i obično sadrže nekoliko stotina reči. S druge strane u tekstovima koji se uglavnom sastoje od nepovezanih citata grozdovi povezanih reči su značajno manji. Uporedili su zatim Vojnićev rukopis s nekim poznatim svetskim tekstovima slične dužine, te s računarskim kodom u jeziku Fortran i delovima DNK kvasca. Grozdovi ljudskih jezika uglavnom sadrže između 500 i 700 reči, Fortran oko 300, DNK kvasca 10, a Vojnićev rukopis sadrži oko 800. Time bi se dokazalo da Vojnićev rukopis nije prevara, ali u rukopisu je jedna stvar posebno sumnjiva: Ne postoji nijedna ispravka u tekstu i ako je Vojnićev rukopis napisan stvarnim jezikom onda čovek koji ga je pisao ili nije mario za pogreške ili je napisao preko 200 stranica bez greške, što je malo verovatno.
VIDEO
