Georgij Ivanovič Gurđijev (Георгий Иванович Гурджиев) je bio mistik koji je “školovan” u istočnjačkim manastirima sa ezoternim karakterom. Proputovao je Istok naširoko u potrazi za ezoternim znanjem i među njegovim najvećim postignućima su bile posete sufijskim manastirima, te manastiru Sarmong na Tibetu, o čijem radu je nerado govorio.
"Život je stvaran samo kada jesam" su predavanja Gurđijeva u kojima izlaže mudrost o čovekovom unutrašnjem i spoljašnjem svetu, putu da se pronađe svoje pravo sopstvo i probudi se iz sna koji okiva čovečanstvo. To je poslednji neobjavljeni deo spisa koje je Gurđijev zamislio i napisao kao svoje životno delo, u kojima pored svog učenja opisuje i svoje doživljaje na putu traganja za istinom.
Gurđijev je stvorio "sustav četvrtog puta", duhovnog učenja koje se nalazi između klasičnih "triju puteva" jogija, fakira i monaha. Njegov rad je preuzeo Uspenski (Пётр Демьянович Успенский ) te proširio učenje, ali isključivo na mentalnoj razini. Ali, Uspenski je insistirao na komercijalnoj upotrebi ezoternog znanja "neprocenjivog karaktera", te su se nakon toga zauvek razišli.
