„Ljudske sposobnosti su veoma velike. Ne možete da zamislite čak ni bledu senku onoga šta je čovek u stanju da postigne“.
Georgij Ivanovič Gurđijev je rođen 1866. godine u Aleksandropolju (sada Jermenija), od oca Grka i majke Jermenke. Njegov otac je bio “narodni pripovedač”, pa je Gurđijev rastao u uslovima ohrabrujućim za učenje u oblasti interesovanja koja su se u njemu razvijala. Radoznalost ga je navela da napusti dom kao veoma mlad. Putovao je Azijom, Evropom i Afrikom u potrazi za ezoteričnim znanjima. U knjizi "Susreti sa izuzetnim ljudima", koju ne treba shvatiti kao njegovu autobiografiju, on preko parabola, metafora i simbola iznosi sistem koji ga je „proslavio”. U tom periodu proučavao je hipnozu i jogu. U Moskvi je 1912. osnovao grupu koja je radila po njegovom sistemu, ali zbog Oktobarske revolucije (1917) su on i nekolicina njegovih učenika napustili Rusiju i bili prinuđeni na mnoga putovanja. Najintezivniji deo njegovog kasnijeg rada se odvijao po Francuskoj i Nemackoj.
Gurđijev je tvrdio da čovek nije svestan sebe, da je u stvari u snu, da spava i da ništa zaista ne čini. Njemu se sve samo "dešava" i on je automat koji deluje pod uticajem spoljašnjih stimulusa, koji kontrolišu spoljašnji stresovi, što je uporedivo sa teorijom socijalnog konstruktivizma. Takođe, po Gurđijevu, čovek poseduje sedam centara funkcionisanja, međutim postoji zbrka u načinima na koji se oni koriste međusobno se boreći za prevlast, umesto da svaki preuzima svoju funkciju. Ljudsko uobičajeno stanje prepuno je identifikacija koje su suprotne svesti o sebi. Zbog njih čovek nije u stanju da se seća sebe i jedna od stvari koje treba vežbati je sećanje sebe. Pokreti i plesovi se izvode u cilju da se praktikant seti sebe. Da bi se to postiglo u praksi Gurđijev je razvio metod koji je nazvao „delo“ ili „metod“. Kako je sam formulisao, njegov metod buđenja svesti razlikuje se od puta fakira, monaha ili jogija, pa je tako ova duhovna disciplina nazvana četvrti put. U nekim prilikama on je naglašavao da se njegovo učenje u izvesnoj meri može posmatrati i kao ezoterično hrišćanstvo.
Gurđijev je izvršio uticaj na mnoge savremene mistike, umetnike, pisce i mislioce, uključujući Ošoa, Džereta, Rasela, Votsa, Lirija, Roberta Antona Vilsona, Karlosa Kastanedu. Njegovi najpoznatiji učenici su bili Uspenski, Džon Benet, Olga Hartman, Alister Krouli (i učenik i učitelj).
Ne slažemo se sa njegovim „učenjima“, kao ni sa „učenjima“ bilo kojeg prevaranta, ali u svakom slučaju ćemo vam ponuditi knjigu OVDE
