Meditacija

Reč ''meditacija'' potiče od latinske reči ''meditari'', koja istovremeno znači ''praksa'' i ''razmišljanje'', pa bi se moglo slobodno prevesti kao praksa razmišljanja. Meditacija se razlikuje po tome što ona uključuje usmeravanje pažnje  na jednu temu, stimulans ili simbol, bez da dozvoli da ona luta. Međutim u raznim meditativnim disciplinama, ova reč ima preciznije značenje koje se dovodi na nivo uma. U nekim disciplinama samorazvoja meditacija se sastoji u oslobađanju uma od svake svesne misli, stvaranju prijatnosti i smirenja.


Suština meditacije je da se isključe sve one aktivnosti uma koje nisu usmerene ka objektu meditacije i da se sledi određeno mentalno iskustvo u smeru obratnom od njegovog nastajanja.

Telesna opuštenost i položaj tela u kome je kičma prava, olakšavaju meditaciju.
 Postoji mnoštvo veoma različitih metoda meditacije. Većina ih ima korene u religioznim tradicijama, kao što je budizam, hinduizam, sa korišćenjem mantri, lamaizam uz upotrebu mandale, sofizam sa elemenntima muzike i igre i hrišćanski misticizam koji praktikuje molitvenu meditaciju.
No, bez obzira na sve razlike u filozofskom i metodološkom prilazu, praktikovanje meditacije po ma kom sistemu dovodi meditanta do unutrašnjeg mira, harmonične usklađenosti fizičkih i psihičkih funkcija, koncentriranosti, moći fokusiranja na detalje bez gubljenja celine iz vida, poboljšanja motoričkih sposobnosti za učenje, uklanjanje stresova, usporavanje srčane radnje, proređenosti disanih pokreta, povećanje kožne sprovodljivosti i izrazitije pojave alfa ritma.

Meditacija , po budističkoj šemi, prolazi kroz tri etape. To su :

1. PROČIŠĆENJE (purifikacija)
2.PUNNA (uvid)
3.SAMADI (identifikacija)

Pročišćavanje je psihološka osnova za usresređenost.
Akt pročišćavanja podrazumeva obuzdavanje i ograničavanje dotoka čulnih draži. Usresređenost je neprekidan tok pažnje prema nekom objektu ( to može biti telo, osećanja, duša ili objekat duše). Kada se voljno sadrži pažnja na nekom objektu ili ideji, tako da nema prekida pažnje, meditacija je uspostavljena. Meditaija nije isto što i koncentracija. Koncentracija je preteča meditacije, tj. radnja donošenja pažnje na tu jednu stvar. Sve dok je pažnja praktikanta na toj jednoj stvari, on meditira. Svaki naredni trenutak svesti biva registrovan, a ako se javi sledeći niz asocijacija, kategorizacija ili afektivnih reakcija, meditant i to pretvara u objekat gole pažnje. Svakom predmetu svesti pridaje podjednaku važnost, ništa ne izdvaja kao kognitivnu figuru.

  Na taj način meditant postaje svedok brojnih senzacija, nastalih u interaktivnom odnosu realiteta spoljašnje sredine sa unutrašnjom prirodom - dušom meditanta.

Za osobu koja je u nirvani, nema nikakvog doživljavanja, čak ni blaženstva ni smirenosti. Nirvana nosi radikalne i trajne promene ličnosti. Za razliku od jhane, koja ima kratkotrajne efekte na ličnost meditanta, za ličnost posle doživljaja nirvane kaže se da je nepovratno izmenjena

Danas se na tržištu nude i takve tehnike meditacije koje nemaju religioznu pozadinu. One imaju za cilj da jačaju  i razvijaju ličnost, da joj razviju snage ovog sveta kako bi se savladali životni problemi. religiozne meditacije imaju za cilj da čiste ličnost i oslobađaju  je od ograničavajućih ideja zemaljskog razmišljanja i poimanja, kako bi kroz čoveka mogle delovati božanske sile.

Moderne tehnike meditacije nude današnjem čoveku relaktivirajući mir, okrepljenje, unutrašnju sigurnost, ali i avannturu jednog puta otkrića u prostore unutrašnjosti. to je meditaciju učinilo toliko atraktivnom.

A sada da sagledamo drugu stranu medalje . Meditacija upražnjavana kao telesna terapija, vodi u preveliku osetljivost i prebacuje takvo težište na suptilnu psihičku ravan!
Meditiranje ponekad postaje bežanje od nesvesnog, od onoga što je smešteno u dubljim slojevima života umesto da bude saučavanje sa sopstvenim ograničenjima.

Meditacijom se ne  dolazi uvek u kontakt sa prosvetljujućim duhovnim snagama, već često sa podsvešću - slojem ličnosti u kojem su akumulirana iskustva proteklih inkarnacija, znanje, talenti, arsenal modela samopotvrđujućeg ponašanja koji su se formirali u borbi za preživljavanje mnogih zemaljskih života. Podsvest (ngde nazivana ''više'' JA), bezgranično bogata iskustvima, može svojim uticajima na ličnost, vratiti ličnost na nivo koji je duša jednom ostavila, zadržati dušu i usporiti je u razvoju.

Elem, put stvarnog spasenja nikad ne vodi natrag u podsvesno, već napred ka nadličnoj svesti žive duše koja se izdiže iznad ograničenja ličnosti i povezana je sa božanskim duhom.

Svi veliki ljudi svetske istorije su nesvesno poznavali put kojim nas vodi meditacija.
 H.Hese