''beli šum'' kroz slušalice, a oči su joj pokrivene polovinama ping pong loptica, na koje je upereno crveno svetlo - ukratko, to bi bio opis onoga kroz šta praktikant čulne deprivacije prolazi. Čulna deprivacija ili lišavanje čoveka čulnih nadražaja jeste eksperimentalna metoda čiji je cilj da se istraži um u uslovima senzorične ablacije.
Prvi eksperimenti su se sastojali u tome što su se dobrovoljci smeštali u specijalne cisterne sa vodom čija je temperatura stalno održavana na nivou telesne temperature. U potpunom mraku, sa zapušenim ušima ležali bi u vodi i prepuštali se utiscima.
Jedan broj ispitanika imao je potpunu dezorijentaciju, gubitak osećaja za vreme i vizuelne halucinacije. Neki od ispitanika su doživeli vantelesno iskustvo, a drugi su smatrali da su utisci i slike za vreme eksperimenta imali određena i, na neki način, veoma bitna značenja.
Eksperimenti na Odseku za psihologiju Kembričkog univerziteta, pod vođstvom dr Karla Sardženta, pokazali su da je u stanju izolovanosti čula moguće slati i primati telepatske poruke. Subjekt budan, potpuno svestan, lišen normalnih vidnih i čulnih utisaka, ležeći na dušeku u susednoj sobi, mogao je mentalno primati slike koje mu je operater iz druge sobe slao. Posle serije eksperimenata Sardžent je utvrdio da se jasnoća primljene slike, tj uspeh pogađanja povećava sa brojem pokušaja što navodi na zaključak da se telepatska prijemčivost u takvim uslovima može uvežbati.
U odnosu na prvobitne, danas postoje savršenije i jeftinije metode čulne deprivacije, a svrha im je ista - probijanje čulne barijere i sagledavanje šta leži iza toga.
Srećan se ne biva kada nema problema, već sreća se sastoji u znanju kako da se s problemima nosimo Dž. Bern
