Rimski amfiteatar, koji je podignut 80. godine, nekada davno je imao drveni pod prekriven peskom koji je zaklanjao brojne prolaze i tunele kojima su gladijatori ulazili i izlazili iz arene, a koji je sklonjen tokom iskopavanja krajem 19. veka. Nedavni predlog arheologa Danielea Manakorde da se pod ponovo postavi, nije naišao na oduševljenje svih.
Namera je da se arena koristi za kulturna dešavanja i koncerte, pa čak i za oživljavanje gladijatorskih spektakala. Prostor ispod arene, prvobitno ispunjen kompleksnim liftovima i dizalicama, pomoću kojih su podizani i spuštani rekviziti, scenografija i kavezi sa životinjama, mogao bi da bude pretvoren u muzej.
"To je izvodljivo. Ne bi trebalo da bude većih problema, mada će biti potrebno obaviti iscrpna istraživanja, jer treba rešiti kompleksna pitanje", izjavio je Adriano la Ređina, bivši nadzornik rimskih arheoloških iskopina.
Salvatore Setis, profesor klasične arheologije i bivši direktor italijanskog Saveta za kulturno nasleđe, smatra da Italija ne bi smela da se upušta u takav projekat. "Živimo u dramatičnom trenutku za naše kulturno nasleđe. U takvoj situaciji ne verujem da je vraćanje poda Koloseumu od prioritetnog značaja", istakao je on.
Koloseum je najveći amfiteatar koji je sagrađen u doba Rimskog carstva. Visok je 48,5 metara i jedna je od glavnih turističkih atrakcija Rima.
