Prema rečima astronauta, na Zemljinom satelitu može se naći niz interesantnih elemenata i to ne samo onih poput tačke na koju je sleteo Apolo 11 već i krateri i planine. S njih se pruža neverovatan pogled na Zemlju. Ako krenete u turistički obilazak Meseca, a tako nešto uopšte ne mora da bude moguće samo u nekoj dalekoj budućnosti jer je Mesec od Zemlje udaljen “svega” 384.000 km, ovo obavezno morate da vidite:
Krater Piri
Smešten na severnom polu Meseca, ovaj krater dobio je ime po Robertu Piriju, arktičkom istraživaču. S obzirom na to da do kratera gotovo nikad ne stižu sunčevi zraci, on je stalno u mraku. I pored toga njegovi vrhovi imaju briljantan sjaj, pa su mu astronomi dali romantično ime - Planina večnog svetla.
Kopernikov krater
Jedan je od najlepših prizora na Mesecu. Kad se gleda sa Zemlje, nalazi se nedaleko od centralnog dela njenog satelita, a širok je 93 kilometra pa se može videti i sa Zemlje. Svetao krater okružen belim oreolom smešten je u centru mračnih planinskih venaca, a veličine je kao park Jeloustoun.
Planina Piko
Usamljena piramidalna uzvišica dostiže visinu od 2.438 metara. Ona je deo planinskog prstena koji je okruživao krater nastao od udarca. On je bio ispunjen lavom, zbog čega je oko njega formirana ravna, prazna, kružna dolina nazvana Mare imbrijum. Iz nje izranja svega nekoliko vrhova, kao usamljene stene u moru.
Dolina Alpa
Ona deli planinski venac na Mesecu napola. Dugačka je 166 km, a široka 9,6 m. Nastala je kada se površina Meseca podelila usled pukotine izazvane dejstvima iz svemira. Dve strane površine podelile su se i u sredini ostavile ogromnu duboku dolinu. Njeno ravno tlo nekada je bilo ispunjeno lavom.
Litica Rupes rekta
Padina stoji uspravno usred ravne doline Meseca. Može se videti sa Zemlje. Zid je skoro savršeno ravan, a dugačak je skoro 120 kilometara.
Južni pol - Ejtkenov krater
Najveći je krater na Mesecu i dostiže čak 2.240 kilometara u prečniku, dok je dubok oko 12 kilometara. Naučnici ističu da je to i najveći poznati krater u čitavom Solarnom sistemu.
Prirodni most
Prirodni mostovi na Zemlji nastaju erozijom izazvanom vetrom ili vodom, a ovaj na Mesecu je nastao kada se lava iz odvoda izlila na dve strane ostavljajući za sobom prostor 18 metara dug, a širok koliko dve trake auto-puta.
