Alber Kami (1913 - 1960), francuski romanopisac, dramatičar i esejista. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. godine. Za vreme Drugog svetskog rata učestvuje u pokretu Otpora. 1945. postaje glavni urednik lista “Le Combat”. Od 1947. posvećuje se isključivo književnosti. Poginuo u saobraćajnoj nesreći 1960. godine.
U njegovom stvaralaštvu mogu se uočiti tri etape, obeležene tematskim izborom i filozofskim preokupacijama. Prvu etapu čini roman Stranac, esej: Mit o Sizifu, knjige ogleda "Lice i naličje" i "Svadbe", drame "Kaligula" i "Nesporazum". Ovu etapu karakteriše istraživanje apsurda. Drugoj etapi pripadaju roman "Kuga", esej "Pobunjen čovek" i "Leto", drame "Opsadno stanje" i "Pravednici". Sva navedena dela obeležavaju filozofiju pobune. U treću etapu, koja predstavlja sintezu poetičkih traganja i filozofskih ispitivanja, čine roman "Pad", pripovetke "Izgnanstvo i kraljevstvo", eseji "Razmišljanja o giljotini" i "Govori u Švedskoj".
Roman Stranac (KLIKOM DO KNJIGE) je posebna umetnička vizija smisla čovekovog postojanja. Alber Kami traži odgovor na večna pitanja. Kako živeti ako je život tragičan i uzaludan? Kako živeti u svetu ljudi u kome je čovek stranac samom sebi i svetu koji ga okružuje?
Glavni predstavnik egzistencijalizma, Sartr, ovako je okarakterisao situaciju apsurda u "Strancu": "Stranac je jedan od onih ljudi koji su potpuno mirni, ništa krivi, ali koji čine skandale u društvu jer ne prihvataju pravila igre...
... on živi među ljudima koje shvata kao strance, ali je za njih i on stranac. Zato ga neki vole, zbog toga što je čudan, a drugi ga mrze zbog toga, kao porotnici na sudu. Uzaludno je njemu suditi prema našim uobičajenim normama"...
