 |
Putovao sam. Glad me nije toliko morila; ni žeđ. Razmišljao sam o
grumenu šećera. Svrnuo sam pored puta, na livadu. Prilegao sam.
Žedan sam ipak. Moram ustati. Nekako se pridigoh i povučen svežinom
vode odbauljah do izvorčića. Prijala je voda i tek što sam to
rekao livada je zatvorila svoj izvor. Zašto, pitao sam, Došao si
dovde reče livada i sad ću ti pokazati kud dalje. Da li će tamo
biti bolje? Biće. Nebo je bilo bistro plavo, livada bistro zelena i
poverovao sam. Zato što nije bilo ljudi, pomislio sam. Te šume
okolo drugačije su bile nekad. Izašao sam na put i stao mi je vozač
upitavši hočeš li da te povezem. Odgovorih kad već ideš u mom
pravcu, može. Pitao me je još par reči i kad je shvatio da sam
ćutljiv nastavio je nemo vožnju. Brdo je bilo ispresecano utabanim
stazama. Putovao sam.
GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča
