Sve što je rođeno – umreće u patnji, prethodno proživevši patnju života. Čemu radovanje novoj patnji? Usamljeni ste, starost i bolest uz nemoć vas straši? Dobro, razumeti je nesvesnu stoku koja voli potomstvo, čini i zajednici krda rađajući novu stoku, a još i bog je milosrdan i drago mu je kad se kotite...
U redu, licemeri, imam pitanje. Kad ste se parili razmišljali ste o bogu, državi, potomstvu ili ste se samo prepustili teranju? Lepo vam bilo? Naravno, nikad pomislili niste što je tom međusobnom balavljenju i razmeni telesnih smradova i izlučevina dato fizičko zadovoljstvo. Ko bi takve stvari radio bez nagrade? Nagrada vam je, skotinje, nekoliko sekundi bezvremenosti, za pravljenje novih životinja. Da se setim nekoga, trenutno, nekog velikog uma, koji je shvatio i više od toga, koji je shvatio i zašto čovek životinja nema svest o sopstvenoj smrtnosti... Da, setio sam se, to sam ja. Ali, ja sam dugo na planetama zla, ništa nisam naučio da zaslužim promaknuće na neku duhovnu planetu. Zašto? Možda nisam učlanjen u pravu partiju? Tako gledate i na to, dragi moji retardirani skotovi? Nema pouku ovo pisanije, ima samo blagoslov za vas... jebite se i pazite da plod jebanja drugih ljudi ne bude iznad ploda jebanja vašeg. Jer*, vama je sam bog iznedrio potomstvo, ostali su malo sumnjivi.
*Jer ljudima i životinjama dato je da se razmnožavaju na najnižim nivoima, u smradu sopstvenih tečnosti, ali dato im je uz anurhvanu, tačku zadovoljstva, jer bogovi znadoše da bez toga razmnožavanja nema. (Slobodan prevod teksta starog oko 12 000 godina, nastalog neposredno nakon opšteg potopa o kojem je i Biblija načula ponešto. Ne zalećite se, spis nije nastao na području današnje Indije).
GER DUG
