“Čovek vlada nad čovekom na nesreću njegovu”
Najraniji pisani izvor u kome se pominje ropstvo je Hamurabijev zakonik (oko 1800. p. n. e.) iz koga se vidi da je već tada bilo široko rasprostranjeno i prihvaćeno.
Ropstvo je sistem u kome su pojedini ljudi u vlasništvu drugih ljudi i nemaju prava da odlučuju o svojoj sudbini. Predstavljalo je instituciju koju su svi smatrali nečim sasvim uobičajenim. U nekim zemljama su čak postojali zakoni koji su dozvoljavali roditeljima da svoju decu prodaju u roblje ako im je potreban novac. U starom Rimu je broj robova dostizao i do četvrtine ukupnog stanovništa, a u gradovima gde je živela „visoka“ klasa broj robova je bio i veći od broja slobodnih građana. Rob bi bio veoma strogo kažnjen ako bi odbio da posluša svog gospodara, mada je bilo i slučajeva da su pojedini gospodari svojim robovima davali slobodu ili bolje uslove života.
Rast obrazovanja i prosvećenosti su doprineli uklanjanju verovanja da je društvu potrebno da ima robove i da su neki ljudi inferiorni u odnosu na druge. Međutim, od sredine 15.veka Portugalci masovno trguju robovima, ali svoj vrhunac trgovina robljem dostigla je pod Englezima koji su brodovima prevozili preko Atlantskog okeana veliki broj Afrikanaca kao robovsku snagu na plantažama pamuka i duvana u njihovim američkim kolonijama. Više od sedam miliona Afrikanaca prevezeno je da bi u Americi živeli u bedi i siromaštvu i gde bi radili u najsurovijim uslovima i brzo umirali od bolesti.
U pojedinim evropskim zemljama se vodila kampanja za prestanak takve prakse i povremeno bi donosili zakon o ukidanju ropstva, da bi ga zatim vraćali. Nakon dugogodišnjih kampanja desila se prekretnica kada je 1834. godine donesen zvaničan akt kojim se ropstvo zabranjuje u Britanskoj imperiji. Ropstvo je nastojalo da se održi u mnogim zemljama nakon toga, ali se smatra da je ta godina bila prekretnica koja je simbolično stavila tačku na ropstvo širom sveta. (Velika Britanija ukida ropstvo u matici 1807. godine, a u celoj imperiji 1834).
Ropstvo u SAD
Za razliku od razvijenih severnih država SAD-a koje su ukinule ropstvo, u južnim državama u prvoj polovini XIX veka još su postojali robovlasnički odnosi. Krajem XVIII veka na robovlasničkim plantažama juga proizvodnja duvana i indiga donosila je sve manju dobit. Zato je izgledalo da će ropstvo iščeznuti samo po sebi. Ali, baš tad pojavila se velika potražnja za pamukom. Plantažeri su se ubrzo preorjentisali na ovu granu proizvodnje, za koju je južnjačko podneblje bilo veoma povoljno. Jug je od toga imao veliku korist, a ropstvo je postalo veoma unosno i umesto da iščezne održavaće se još pola veka. Ove promene u privrednom životu izazvale su odgovarajuće posledice u političkom životu SAD-a.. Obogaćeni i ekonomski ojačani, robovlasnici su nastojali da još više prošire i učvrste svoj dotadašnji politički uticaj. Političari sa severa su sa negodovanjem gledali na takva nastojanja robovlasnika, jer su robovlasnički odnosi bili nespojivi sa slobodnim, kapitalističkim odnosima u severnim državama.
Dok je raspoloženje protiv ropstva na Severu postajalo sve snažnije, na Jugu su ga sve odlučnije branili. Ovu svoju odlučnost Južnjaci su ispoljili 1845. godine kada su pokušali da do tada slabo naseljene Kanzas i Nebrasku silom uvedu u ropstvo. Tada su u Kanzasu izbili krvavi obračuni između pristalica ropstva i njihovih protivnika. Odnosi između severnih i južnih država nastavili su da se pogoršavaju. U takvim prilikama je na predsedničkim izborima 1860. pobedio Abraham Linkoln, predstavnik republikanske partije i odlučan protivnik ropstva, što južnjaci nisu htjli da prihvate. Zato je cepanje unije postalo neizbežno. Izdvajanje iz SAD prva je proglasila Južna Karolina 20. decembra1860. Tokom januara i februara 1861.godine na isti način je postupilo i još 10 južnih država. Otcepljene države obrazovale su Konfederaciju južnih američkih država. Sukobom njenih trupa sa trupama Severnih država 12.aprila 1861. počeo je građanski rat.
Rat je imao je velike posledice na dalji razvoj SAD. Ogromna prostranstva od Atlantika do Pacifika i od Meksičkog zaliva do Kanade postala su potpuno slobodna za naseljavanje i eksploataciju. Razvitak kapitalističke privrede na celoj teritoriji SAD pobedom Severa dobio je veliki zamah, koji će se postepeno širiti i na poražene južne države. Ipak, crnci će, iako pravno slobodni, još dugo imati podređenu ulogu u društvenom i privrednom životu SAD.
Ropstvo u svetu ni danas nije potpuno ukinuto. Smatra se da milioni ljudi žive u ropskom položaju bez slobode kretanja. To su uglavnom žrtve prostitucije i osobe koje služe kao nečiji kućni robovi, a u nekim zemljama, kao što je Mauritanija (ukinula ropstvo 1981. godine), još uvek nezvanično postoji i tamo oko dvadeset procenata stanovništva žive kao robovi.
Japan je ukinuo ropstvo 1588. godine, dok je to poslednja učinila pomenuta Mauritanija 1981. godine. Srbija je ukinula ropstvo 1835. godine.
