Religija je vera u Boga ili bogove koji zahtevaju obožavanje, a to se obično izražava određenim ponašanjem i ritualima kroz sistem verovanja koji uglavnom uključuje etički kod. Duhovnost je osobina, nefizičko stanje, odnosno dominantan duhovni karakter koji se izražava načinom mišljenja i životnim stilom. Ukratko, religija je skup pravila i rituala koji približavaju osobu Bogu, a duhovnost je usredsređenost na duhovne umesto na fizičke stvari. Ono što je zajedničko religiji i duhovnosti je to da obe mogu da postanu pogrešan metod za uspostavljanje odnosa sa bogom i obe mogu da budu lažni putevi, a često to i jesu.
U različitim civilizacijama religija je imala oblik organizovanog društvenog sistema koji je vršio snažan uticaj na aktuelna politička, ekonomska i državna pitanja. U samom začetku civilizacije ona je imala značajnu ulogu u smirivanju destruktivnih nagona mnogih lutajućih plemena ili njihovoj adaptaciji za konstruktivan život u zajednici. Rastom značaja i moći religije u društvenom ili državnom sistemu jačao je i njen institucioni oblik kao i razna mnogobrojna kruta pravila. Iako su se takva pravila obavijala plaštom duhovnosti, ne samo što ona nisu imala nikakvu vezu s time, nego su joj veoma često i protivrečila. Cilj njihovog nastanka je bio prvenstveno zaštita institucionalnih interesa ili interesa pojedinih članova u instituciji, a često i političkih i ekonomskih državnih interesa. Takva pravila podsticala su nastanak fanatizma kao i antagonizam među različitim religijama koji je ponekad rezultirao krvoprolićem. Takva karakteristika religije nalazi se u potpunoj suprotnosti s duhovnošću. Dok duhovna dimenizija propagira suštinsko jedinstvo svih ljudi te ima karakter zbližavanja i međusobnog poštovanja i uvažavanja između pojavnih rasnih, nacionalnih, političkih i ostalih razlika, dotle religiozna ili institucionalna ograničenost ističe pojavne razlike i prezentuje ih kao veoma opasne elemente koji se moraju uništiti.
Ograničeni religiozni stav nema ništa s duhovnom dimenzijom pošto je za njega karakteristično da polazi od straha i pohlepe ili nižeg osećanja otuđenosti koje se formira kroz pojavne zakonitosti postojanja. Tek kada ljudi pođu od intuitivnog osećanja ljubavi ili smisla zajedništva ulaze u sferu duhovne dimenzije ili sferu suštinskih zakonitosti čime ostvaruju i sustinsko razumevanje. Duhovnost se manifestuje kao razvoj mudrosti kojom se ljudi osposobljavaju za pronalaženje konstruktivnih odnosa s okolinom. Zato je pogrešno duhovni razvoj ljudi vezivati samo uz religioznost.
Duhovno razvijena osoba ne mora biti religiozna, kao što ni religiozna osoba ne mora biti duhovno razvijena. Duhovnost se ne meri time da li neka osoba veruje u Boga ili natprirodno već koliko je njeno specifično verovanje osposobljava da ostvaruje harmoničan, konstruktivan ili funkcionalan odnos u sebi, odnosno u interakciji s okolinom.
Ponekad preterano ili opsesivno razmišljanje o Bogu ili natprirodnom koje ima disfunkcionalan karakter u vidu prezira i otuđenja od okoline, ne predstavlja duhovni razvoj, već je simptom sprečenog duhovnog razvoja. Ono se može javiti kao osećanje superiornosti u odnosu na okolinu ili kao potreba njenog kontrolisanja. To je rezultat neurotičnog razvoja ličnosti koji se najčešće manifestuje kroz fanatizam.
Različit duhovni razvoj ljudi se ne odražava samo kao njihovo različito shvatanje ili određivanje postojanja, već i kao njihovo različito ponašanje ili prilagođavanje u fizičkoj egzistenciji. Za ljude s progresivnim duhovnim razvojem je karakteristična fleksibilnost, iskrenost, plemenitost, moralnost, odgovornost i stremljenje ka konstruktivnoj adaptaciji s okolinom. Kroz duhovnu sferu ljudi postižu istinsko oslobođenje ili prevazilaze ograničenost fizičkom egzistencijom te dobijaju jasan uvid u smisao i svrhu vlastite egzistencije. Time im se omogućava da ostvare potrebnu ravnotežu ili pronađu duhovni mir bez obzira u kakvim okolnostima se nalaze. Kroz duhovnu dimenziju ljudi postaju svesni višeg smisla ili nevidljive suštine koja spaja i prožima Univerzum. Ne postoji ni jedna civilizacija ili rasa ljudi koja nije bila svesna te suštine. Ona odoleva svim promenama kao i fizičkim zakonitostima pošto je suština i samog vremena i prostora te oni prestaju biti prepreka za komunikaciju među ljudima.
Zanimljivost:
Na svetu ima preko 10.000 različitih religija, od kojih 200 njih ima bar po milion sledbenika. Unutar hrišćanstva postoji neverovatnih 38.830 frakcija.
