Virtualizacija ljudskih života poprima, kao uostalom i sve drugo, određeni oblik u zavisnosti od pojedinca, ali ipak postoje obrasci ponašanja koji se mogu detektovati kada je u pitanju "online dvostruki život" koji vodi sve veći broj ljudi.
Upravo na to saznanje fokusirao se stručnjak za “cyber ponašanje” Džon Saler, koji je nizom istraživanja došao do zaključka kako se popriličan broj "web sadista" na internetu ponaša apsolutno suprotno od onoga kakvi su zapravo u stvarnom životu. Ključni je problem, smatra profesor Saler, što sve veći broj ljudi ima sindrom vrlo blizak onome koji se u stručnim krugovima naziva "podvojena ličnost", ali je ovde razlika što se "podvojenost" odnosi na "online" i "offline" ponašanje.
Saler je to nazvao "online disinhibition effect", pojednostavljeno rečeno radi se o klasičnom odmaku od stvarnosti, koji rezultira ponašanjem pojedinca na internetu koje nudi potpuno drugačiju percepciju stvarnosti i odnosa prema drugim osobama u komparaciji s onim što "trol" praktikuje u stvarnom životu. Fascinantno je, nastavlja Saler, kako pojedinci, sasvim nesvesno, mogu odvojiti život dok su "online" od onoga koji žive kada nisu spojeni na internet. Na webu tako sebi dopuštaju sve i svašta, vređanje, podcenjivanje, mržnju, pogotovo kada se nađu u krugu istomišljenika i osoba sličnog karakternog "online" obrasca ponašanja, dok su u stvarnosti sasvim drugačiji.
Ono što je posebno zabrinjavajuće je činjenica da mnogi od "trolova" ne vide nikakav problem u svom ponašanju, prvenstveno iz razloga jer mogu napraviti ogradu između "sebe online" i "sebe offline". Takvo je ponašanje jedan od glavnih razloga percepcije interneta kao mesta gde se događaju "grozne stvari", posebno kada govorimo o roditeljima zabrinutima za sopstvenu decu koja previše vremena provode na webu. Za trolove, jednostavno, vrede jedna pravila ponašanja i norme koje nikada, ali baš nikada ne bi primenjivali niti živeli u skladu s njima u stvarnom životu. Na internetu će bez ikakvog razmišljanja ili "ručne kočnice" vređati kada, kako i koga im padne napamet, dok u stvarnosti to iz niza razloga ne bi nikada učinili. Neugodne, sadističke, seksističke i slične poruke su im "običan dan na poslu " dok sede za računarom, što je opasan psihološki poremećaj koji ugrožava samu srž druženja na internetu.
Jedan od predloga je koncept digitalnog otiska, koji bi "dobio" svako ko je na webu, a služio bi isključivo tome da se lako i brzo detektuje "trolovanje" i vređanje drugih. Na taj način bi svi oni koji su skloni "trolerskom" ponašanju, koje u ovom slučaju nosi predznak "web nasilnika" sigurno dobro razmislili pre nego što objave uvredljivu poruku ili fotografiju, znajući da će zauvek biti obeleženi kao "trol koji vređa".
Ovo je, definitivno, tema koja zaslužuje svu moguću pažnju, jer "trolovanja" u najnegativnijem mogućem kontekstu ima sve više, a takav će se trend nastaviti, jer nekima je anonimnost samo paravan za dvostruki život i "divljanje".
