Godine 1901. Ruska pravoslavna crkva odstranila je iz svojih redova Lava Nikolajeviča Tolstoja. Odluka je i dalje na snazi. Godine 2001., povodom stogodišnjice Tolstojevog izopštenja, odbijena je molba njegovog praunuka da crkva promeni stav. Odgovor je bio “bogougodno hrišćanski”: “Tolstoj je pao u veliki greh gordosti i njegova su dela uperena protiv hrišćanstva. Savetujemo vernicima da se od dela jeretika uzdržavaju. Ko ga je čitao i shvatio njegovo bogootpadništvo, treba da ga prezire i proklinje. On je razrušitelj carstva istine, neprijatelj božiji, sluga sotone“.
Лев Никола́евич Толсто́й, ruski književnik i mislilac i jedan od najvećih svetskih novelista. Svojom moralnom filozofijom uticao je kasnije i na takve ličnosti kao što je Martin Luter King, baptistički sveštenik i borac za građanska prava; dobitnik Nobelove nagrade za mir (u vreme kada je ta nagrada nešto značila) ili kao što je Gandi, jedan od osnivača savremene indijske države.
Ruska pravoslavna crkva je bila na velikim mukama kako da postupi prema Tolstoju čiji je ugled bio ogroman. Sinod, posle brojnih većanja, donosi odluku da Tolstoja ekskomunicira. Obrazloženje je da se Tolstoj teško ogrešio o hrišćansku veru. Naime, on zahteva da se Jevanđelje oslobodi od svega što je zdravom razumu nepojmljivo i što je u domenu čuda. Ne priznaje Svetu trojicu. Negira da je Hristos Bog. Stavlja ga u rang mudraca Krišne, Bude, Lao Cea, Konfučija, Sokrata, Platona. Svodi ga na Rusoa, Paskala i Kanta. Tolstoj tvrdi da je božija milost toliko velika da Gospod neće praviti razlike između grešnika i pravednika. Priče o zagrobnom životu smatra za jurodive. Za njega je greh Adama i Eve obična besmislica, kao i Hristovo bezgrešno začeće. Klanjanje ikonama i moštima svetaca smatra magijom. Po njemu, čovek treba da se moli sam, kao Isus, a ne u crkvi.
Sinod zaključuje da je Tolstoj javno i drsko ustao protiv Svete trojice i svoj veliki talenat upotrebio za širenje jeresi. Crkva ga izopštava jer nije hteo da se pokaje za svoje grehe, iako mu je za to u više navrata pružana prilika.
Sledeće: Tolstojev odgovor
